Наслов представе наговјештава спектар емоција које представа доноси. Синоћ је публика у Плавој сали Центра за културу „Филип Вишњић“ могла да погледа представу о краљици Наталији Обреновић или представу о свакој жени, представу која говори да се страдања жене нису пуно промијенила на брдовитом Балкану. Представа обилује чињеницама и тајнама српске историје.

Исидора Бјелица, режисерка представе која је настала на причу из њене књиге „Краљице сербске“, каже да: „Нема те жене која кроз њене заносе, скрхане илузије, издаје, смијех и сузе не може препознати себе и своје животне заблуде и ломове“.

Могућност поистовјећивања са краљицом Наталијом, женом прије свега, чини представу никад актуелнијом, а можда и ванвременском. Публика је, захваљујући фантастичној глуми Јелице Брестовац, могла да осјети све емоције краљичине, од заноса и среће до резигнираности и туге, могла је да види жену коју су мрзили и вољели Срби оног доба. Могли су да виде тренутак у коме је нестала мила Дуду, како су краљицу Наталију звали сви који су је ближе познавали. Сама краљица, у представи, каже да су престали да је мрзе када се појавила нова вјештица Драга Машин. Свака жена у публици могла је да осјети емоцију због губитка љубави, наклоности, дјетета, престола. Могла је да осјети распршивање љубавне илузује када јој се краљ Милан преко изасланика додворава. Краљица Наталија је била мајка која се борила за свог Сашу против свих.

Њен став, а који се види из њених преписки, је да су је мрзjeли због ствари због којих би обожавали сваког мушкарца: смиреност, хладноћа и одлучност.

„Краљица Наталија Обреновић сасвим сигурно најљепша српска краљица и најмистериознија жена коју наша историја биљежи, за једне је била анђео небески и добротворка, пожртвована мајка, за друге „лезбејка“, „фригидна душа“, жена која је манипулисала материнске осјећаје у политичке сврхе…“

Цитат је којим почиње прича о краљици Наталији и који свакако заокружује представу „Шта остаје после заноса?“.